by vladimirgreblaher

Najveca tragedija srpske politicke scene je to sto ne postoji ni jedna realna politicka opcija koja zna o cem,u prica i cime se bavi. Objektivno, daleko je lakse biti desnicar, nacionalista,neo-liberalni kapitalista, nego levicar. Nekako je prirodnije u paranoicnom svetu koji smo hriscanski napravili, bazirati sve na prefiksu „moje“. Moj narod, moja zemlja, moja krv, moja vera, moja kuca, moja fabrika, moja reka, moja njiva…to cak i ne zahteva neko objasnjenje, podrazumeva se. Implikacije toga su vec druga prica, ali ko ce time da se bavi. Pustis da stvar ide jedna iz druge svojim tokom i nasdjemo se ovde gde se sada nalazimo.

Sa druge strane, levicarima je neuporedivo teze da objasne zasto je vazno da nije bas „moje“, da jako mnogo stvari delimo i da su solidarnost, pravednost, tolerancija i cuvanje drugih od sebe i svoje sebicnosti, zapravo jedine realne vrednostzi na kojima je moguce izgraditi funkcionalno drustvo koje nece biti cuvar privilegovane manjine. Posmatrajuci tako, nekako se samo namece da bi levicar bio neko ko je obrazovaniji, promisljeniji, ko ume da cuje i razume da na svetu postoji jos neko osim njega i da to sto je taj neko drugaciji, ne znaci da ne valja.

Levica organizovana po principu pozerske koristoljubivosti je zapravo u sluzbi desnice, kao prirodni politicki protivnik, sama sebi daje golove i time olaksava posao desnici i cini je logicnom, sto je strasno. Tu se negde nalazimo sada.

Levicari se organizuju u VIP lozama, „drze do nivoa“, preziru pedere i lezbejke, uredno slave slave i idu po crkvama, obracaju se skupovima sa „braco i sestre“, misle da je SFRJ davolova tvorevina i „grobnica naroda“, da je neo-kapitalisticka reforma bankarstva i finansijskog sistema odlicna, da je nuzno da se zna „ko je gazda“ kako bi nesto funcionisalo.

Prvi maj nije vazan zato sto su neradni dani, niti je SFRJ bila lose organizovana zemlja na kreditima. Pederi i lezbejke su ljudi sa kojima se druzite svakodnevno i koji od vas ne smeju da priznaju ko su i sta su. Fina, politicki uvaljena srednja klasa ( tj., oni sto misle da su srednja klasa posto neznaju sta to zapravo jeste ) je glavni kocnicar bilo kakve realne drustvene reforme, zapravo su levicari svojim neznanjem, nesposobnoscu, koristoljubivoscu i gluposcu, oni koji rade posao za desnicu, koji odrzavaju nacionalizam, sovinizam, homofobiju, strah od svega novog, kojima je sekularizacija drustva nepoznat pojam, koji klerofasisam proglasavaju za „obicaje“ i pri tome sa prezirom gledaju na bilo kakav entuzijazam, energiju promene, pokusaj da zaista postanemo drustvo u kome je covek centar, ne kapital. Biti, a ne imati. Na kraju, ponovo su nam dosli glave mangupi iz nasih redova. uzasavajuce je da oni koji bi trebalo da budu predvodnici, intelektualna i eticka elita javno lupetaju, iznose stavove i misljenja koja su sasvim u suprotnosti sa politickom opcijom koju navodno zastupaju i rade u korist sebe i partijske oligarhije. Dobrovoljno ukljuceni gradjani koji su poverovali u ideju postaju pioni u necijoj borbi za moc i naravno da to nece da funkcionise.

Advertisements