beda bez besa

by vladimirgreblaher

Cudesno je koliko mozemo da se ponistavamo i trpimo, ta sposobnost stisnjavanja i sporenja koja kao da nema limit. Sta je jos potrebno da se dogodi da bi smo shvatili da kapitalizam donosi samo zlo, glad, bedu, da bankarski finansijski sistem po kome kapitalizam funkcionise ne poznaje ni proizvodnju i raspodelu ni brigu ni empatiju. Jedino sto pokazuje je profit, a njegova cena je svakoga dana sve visa, placamo je mi, stresovima, ropstvom, zivotima koji su mucenje i glavom.

Kako smo uspeli da poverujemo da je „imati“ vaznije od „biti“, kako smo uspeli da zamenimo teze postojanja tezama sticanja i vlasnistva u kome, izmedju ostalog, jedini ko zaista stice i ima jeste onaj ko0ji je to sve i smislio. Privatni bankarski sistem koji nam svima radi o glavi posmatrajuci nas kao „dobra“ kojima se raspolaze, trguje, koja se otpisuju. Novac je istovremeno i roba i vrednost i svrha.

I nismo besni. Pre ilikasnije svakome pukne film na preterano drndanje pa pobesni, pobesnelo je pola sveta, od Grcke, Francuske, Bliskog Istoka, Dalekog Istoka, Hrvatske…

Cutimo i trpimo u svojoj bedi bez besa, prazni, samo da nas nijko nista ne pita, samo da prezivimo jos ovaj dan, nekako…a za sutra, videcemo…

Advertisements