beda je oruzije

by vladimirgreblaher

Beda je savrseno sredstvo kontrole. Kao invazivna bakterija, nagriza tkivo morala, etike, volje, samosvesti, kreativnosti, te u toj nekroticnoj kasi uspevaju da opstanu samo rudimentarni instinkti prezivljavanja koji ne poznaju ogranicenja. Tako se lagano pristaje na sve, na najmanje i najgore, ne bi li se prezivelo. U koliko iskusenje potraje predugo, nanosi nepopravljivu stetu zatupljenosti, tako da i u slucaju promene situacije za sasvim malo, ostajemo u udobnoj tupavosti prostog konfora zivljenja, pa kako god.

 

Buni se onaj koji se seca boljeg. Sve dok to secanje postoji, postoji i znanje da trenutno stanje nije bogom dano i nepromenljivo. Onog trenutka, kada predugo odrzavanje stanja bede prevazidje generaciju koja se seca boljeg, prestaje i potreba za buntom, zato sto ne znamo za bolje, nasa realnost je ovakva. Samo novi pad u jos gore, moze da dovede do novog bunta.

 

Zatupljenost postaje temelj ocuvanja postojeceg stanja. Bez volje, bez morala i etike, ili sa doslovno nametnutim surogatima istih, covek postaje plastelinska masa koje se izuzetno lako oblikuje prema trenutnim potrebama i uz najmanje moguce beneficije u okvirima zadatog, spreman je na apsolutno sve. Sitna korist postaje dominantna vrednost, a pod maskom iskrivljenog moralnog stava kako „eto, svako bi to u toj situaciji“, dobija i razumevanje i opravdanje i samim tim izbegavanje osude bilo koje vrste.

Gledam kako mi  sve svise toga postaje prihvatljivo i sve vise toga moze, a znam da ne moze. Pokusavam dato stanje da pretvorim u kreativni poriv, sto je, cini mi se,za mene, neizvodljivo. Sada, da li je bolesnik koji je svestan svoje bolesti na putu izlecenja? Ne znam. Poznajem vrlo svesne bolesnike koji vrlo svesno neguju svoju bolest i proglasavaju je za vrlinu. Srecom nisam zimus isekao visnju za ogrev i sada je pukla u beloj eksploziji okruglih cvasti koje dobro stoje Dunavu u pozadini. Mozda bi stajale i Kovilju da ne strci onaj zvonik optocen metalom.

Advertisements