brain dead

by vladimirgreblaher

Osim snaznih, temeljno formulisanih i brizljivo gajenih necional-faso-klerikalnih ideja na politickoj sceni Srbije ne postoji ni jedna druga jasno formulisana ideologija oko koje bi mogao da se okupi svet koji ne bi da se svrsta u gorepomenutu idejnu sadrzinu. Najozbiljnija formulacija kojom se barata je „pristupanje EU“ kao da to samo po sebi znaci ideolosku osnovu organizacije drzave i drustva. Pod time se najcesce podrazumeva maglovita ideja „demokratije“, „ekonomskog prosperiteta“ i „gradjanske drzave“…sta god svaki ot tih termina znacio na nasem tlu, a znace sve i svasta, u zavisnosti od toga ko ih koristi i tumaci.

Nalazimo se u idejnom vakuumu u kome je licni interes zamenio zajednicki. Partije funkcionisu kao preduzeca koja rade po principu „drzavni posao je najbolji posao“, posto sve transakcije pretvoris u javni dug, tebi ostaje gomila para, a gradjani otplacuju ukupnu sumu. Sasvim idealna oprganizacija za jedan kriminalni klan, ali ne i za drzavu. Osvajanje vlasti je pitanje biznisa i bogacenja, ne pitanje organizacije drzave i drustva. Gradjani su pretvoreni u veliku ovcu ka kojoj se zapatilo jato krpelja i beskrajno uzivaju u tovljenju objasnjavajuci ovci kako je upravo zato sto je puna krpelja posebna i jedinstvena i da je svi ostali zapravo mrze zbog toga. Ovca k`o ovca, veruje.Programi stranaka se sustinski ne razlikuju skoro ni po jednom puitanju, osim u detaljima i formulacijama: parlamentarna demokratija, privatne investicije, ekonomski prosperitet, socijalna pravda, Kosovo je Srbija, clanstvo u EU, dobri odnosi sa svima, sto vise stranog kapitala to bolje…u kracim crtama, ovo pise u svakom programu.Nista od svega ovoga zapravo nisu programi, nisu ideoloske osnove organizacije drzave, nego zbir opstih mesta izgovoren na uopsteni nacin koji savrseno ispunjava formu da se partija registruje, neukom stanovnistvu ionako ne znaci nista, a partijama otvara put da se organizuju kao interesne grupe licne koristi.Takozvana intelektualna elita kao da ne razume nista od svega i sasvim uredno i sasvim temeljno se bavi sporednim proizvodima ovakvog politickog stanja, posto je i situacija sa medijima i pravosudje i nacional-fasizam i sumanuti ekonomski potezi, monopolizacija, koriscenje privilegovanih pozicija, partokratija, itd…samo posledica nepostojanja jasnog stava kakvu drzavu i kakvo drustvo hocemo.Ukoliko hocemo kapitalisticku demokratiju sa takozvanim „slobodnim trzistem“, privatnim kapitalom, multinacionalnim korporacijama i bankama koje imaju prvu i poslednju rec, onda je to jedna stvar, ukoliko hocemo drzavu njenih gradjana, u kojoj su oni na prvom mestu, nacin i kvalitet zivota, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, onda je to nesto sasvim drugo…Moja kritika upucena intelektualcima jeste usmerena na to da se zapravo jako plase da se opredele posto su im vazne crkavice koje se dobijaju kako od drzave, tako i od stranih Fonova i fondacija koje su sve zagovornice neo-liberalnog kapitalizma, multukorporacijske drzave koja sluzi iskljucivo i jedino interesu ocuvanja i uvecanja kapitala. Jalovost ispraznih kritika nus-pojava udara u glavu povodom diskusija na temu „da li su intelektualci krivi sto je Boris tadic izgubio izbore“…cak i ako se ponovi nekoliko puta uzastopno, dolazite do besmislenosti ovakvog pitanja uopste. Diskusije na „Forumu intelektualaca“ nose politicku zrelost koju nosi i citavo drustvo…kmetovi diskutuju o ponasanju Feudalca u bogobojazljivom i ne bas smislenom tonu, kritikujuci potkivaca njegovog konja sto nije pravio drugacijim potkovice kojima je ugazio letinu, steta bi bila mnogo manja da su potkovice bile drugacije.Ne postojanje jasne svesti o tome da je nemoguce imatu drzavu i drustvo koje ce da postoji zbog gradjana koji u njoj zive ( namerno ne koristim termin „narod“ ), drzavu cija ce svrha biti da svaki pojedinac sto bolje i kvalitetnije zivi, sve dok je kapital osnovno merilo svega. Proces koji se odvija u nekim zemljama koje su bile ili su u slicnoj situaciji kao i Srbija sada, je proces hrabrosti da se prihvati jednostavna istina da kapitalizam, narocito u svojoj mutlinacionalnoj, korporacijsko-bankarskoj formi, ne vodi nigde do u propast coveka, gradjana, pojedinca.

Najveci deo Juzne Amerike, Island, Grcka sa mogucnoscu pobede levice, socijalisti u Francuskoj, gubitak demohriscana u Nemackoj i pobeda socijalista, su neki od vrlo jasnih pokazatelja da svest o tome, u zemljama u kojima postoji intelektualni nukleus sposoban za nezavisno misljenje , postaje dominanta u kojoj intelektualna elita igra vrlo znacajnu ulogu. No, ta uloga ima smisla samo ukoliko se bavi bitnim stvarima i ukoliko se obraca onome sto zaista jeste problem. Nasa situacija, na zalost, pokazuje da ni ta elita nema medjusobni konsenzus oko toga sta jeste vazno, a sta nije, najveci deo zagovara neo-liberalni pristup kao jedini ispravan, jedan manji deo je na liniji socijal-demokratske kontrole kapitala, dok se neki time uopste i ne bave smatrajuci da su sporedna pitanja koja proizilaze iz osnovnih postavki, zapravo najvaznija. Ta vrsta nezrelosti, kukavicluka i jalovosti proizvodi situaciju u kojoj ne postoji snaga koja moze cak ni da ukaze na sustinu problema, a kamoli da ga definise i ponudi neko resenje.

Limb u kome tavorimo je posledica nekoliko stotina godina sitnosopstvenicke, koristoljubive paranoicnosti kmetovske psihologije iz koje ni nasa „elita“ nije uspela da se izvadi. Kratak period drugacijeg promisljanja i organizovanja drustva vecina smatra sramotom i greskom. Nasa tragedija je tragedija ubedljive gluposti koju tragedijom cini samo to sto ima posledice na veliki broj ljudi, na citavu drzavu, u suprotnom bi smo ostali na nivou melodramskog, ljubavnog vikend romana.

Advertisements