kratka istorija beznadja…

by vladimirgreblaher

… pocinje onog trenutka kada nam postane „jasno“ da „tu nista ne moze da se uradi“, da „sta cu ja sam“ i „nemam vise zivaca da se nerviram“. Izbor uljuljkanosti slatkisima kvazi glamoura kojim nas zasipaju sa televizija, tracarenjem, beskonacnim nizom casopisa o tome kako da budemo lepi, neodoljivi, zdravi i da pozitivno mislimo, pa ce sve da bude u redu ili feferonima nacionalizma, sovinizma, religije, strahova od svega sto prevazilazi sopstvene, vrlo uske, okvire. Posledicno smo stigli tu gde jesmo posto deca uce da je francusku Revoluciju izvela 3. klasa, da Nedic i Ljotic nisu bili fasisti nego patriote, da je gepard hordat, a da se Nemacka ujedinila jedino zato sto je to Ljusic napisao.

Dosledno nauceni da mrzimo sve oko sebe, mrzimo komsiju koji ima par hiljada vecu platu i strajkuje, kreten, a vidi kako mu je dobro, tako da neravno, necemo da ga podrzimo. Sa zaviscu gledamo one koji su se do nekle uzljebili pa rade za pristojne plate, ne zato sto znaju ili umeju nesto vise od nekog drugog, nego zato sto su stigli iz sistema koji ih je proizveo da se uklope, da ne talasaju i da budu hodajuci panoi podivljalog, primitivnog kapitalizma u kome ucestvujemo protiv svoje volje.

Beskrupulozna otimacina, grabez i pljacka su usle u sferu normalnosti i ocekivanog.  Uspesno zaboravljamo jednostavne stvari kao da nije svet  prcija male grupe pedera koja nas guzi, da nije normalno da neko bude vlasnik brda, reka, suma, nije normalno da neko bude vlasnik zivota par hiljada ljudi koji rade za njega, kao i njihovih porodica, nije normalno da se povezanost, malverzacije, pljacka, smatraju sposobnoscu. Nje normalno da se monopolizacija naziva demokratizacijom. Na isti onaj nacin na koji je odavno prestalo da bude normalno to sto to, ovde i sada, jeste sasvim prihvatljivo.

Svaka privatizacija onoga sto je zajednicko dobro, ono od cega zavisimo kao sto su struja, voda, hrana, prevoz, zemlja, sume, svi prirodni resursi, vodi direktno u diktaturu vlasnistva nad covekom. Imanje postaje postojanje. Zamena ljudskosti vlasnistvom ponistava svakoga od nas pojedinacno kao ljudsko bice.

Mislim da je prvi korak da svako od nas odustane od svog sebicluka i da shvatimo da jedino ako zajedno budemo rekli „Dosta“, to moze i da odjekne.

Advertisements