mehanika

by vladimirgreblaher

Svakako da je mnogo lakse nositi komad papira na kome pise „ovim papirom  (faraon, sultan,kralj, drzava ) garantuju protivvrednost 10 kamila „, nego terati krdo od 10 kamila kroz pustinju i prasumu do neke pijace, a onda svu robu dobijenu razmenom, nazad. U prostim i svedenim crtama, tako je nastao novac. Tamo neki Pera je zaista dao 10 kamila, dobio papir na kome pise da ih je dao, za koji garantuje vlast svojim autoritetom i za isti taj papir mogao da uzme ono sto je njemu potrebnije od 10 kamila. Poenta je u tome da je tih 10 kamila, zaista negde odgajio i da su one realne, opipljive i da pasu na nekoj livadi. Vremenom smo unapredjivali sistem funkcionisanja novca.

Svaka drzava na svetu izdaje novcanice kojima ta ista drzava garantuje da vrede onoliko koliko je naznaceno cifrom na istoj. Medjunarodni dogovor je bio da se taj i toliki iznos garantuje zlatnim pologom i da svaka drzava moze da stampa onoliko novca koliko ima zlata, prosto zato sto je lakse nositi komad papira, nego kilo zlata oko vrata…tako je i zlatni, kovani novac ispao iz upotrebe.

Problem nastaje onog trenutka kada je neko shvatio da mu uopste nije potrebno onih 10 kamila da bi napisao pair  koji kaze “ ovaj papir vredi 10 kamila“, da mu nije potrebno ni deponovano zlato, sve dok iza sebe ima autoritet sile i vlasti. Da je sasvim dovoljno da kaze „majke mi ovo vredi 10 kamila“ i da ta recenica utiskuje vrednost u parce papira na kome je napisana. Tako nastaje era „finansijskog kapitala“ u kome je jedina isplativa proizvodnja, proizvodnja novca.

Americki dolar je svetska obracunska jedinica u svim berzanskim i ostalim transakcijama i od njega, dolara, zaista direktno zavise sve svetske ekonomije. To je najvecim delom izboreno silom, ratom i razaranjem, da bi u kasnijim fazama postao savrseni mehanizam prinude i eksploatacije koji sila samo podrzava i odrzava.  Morgan, Rotshield i Rockefeler su pocetkom veka uspeli da primoraju SAD da formira Federalnu banku koja je ekvivalent onoga sto je nasa Narodna banka, finansijska institucija koja treba da vodi racuna o monetarnoj i ekonomskoj stabilnosti drzave, da kontrolise drzavnu potrosnju, stampa i cuva novac, vodi racuna o inflaciji i deflaciji. Federalna banka Amerike je zapravo potpuno privatna banka koja kontrolise Drzavu.1964. Amerika je ukinula obaveznu zlatnu garanciju za kolicinu novca koji stampa, sto u kracim crtama znaci da, bez te otezavajuce okolnosti zlatnog tipa, mogu da stampaju novca koliko im je potrebno, kada im je potrebno i da kao garanciju imaju SAD, svu vojnu silu „slobodnog sveta“.

Sobzirom da je Amerika apsolutno najveci finansijer ( do 80% ) Svetskog monetarnog fonda, Svetske banke i Ujedinjenih nacija to nas dovodi do zakljucka da zapravo citava svetska ekonomija radi za sacicu bankara koji kontrolisu  sve. Apsolutna kontrola svih finansijskih tokova, ponude i potraznje, proizvodnje i prodaje i to na svetskom nivou. Imajuci to na umu, sasvim je jasno zasto ni jedna drzava na svetu ne moze da funkcionise bez kredita koje daju pomenute institucije. Uvezanost kontrolnih mehanizama se proteze od kontrole nabavke sirovina do kontrole trgovine gotovim proizvodima, preko razlicitih mera sankcija, do nasilnih promena vlasti u drzavi, demokratizacije, oslobadjanja od tiranije, pa cak i zastite sopstvenih bezbednosnih interesa na nekom drugom kontinentu. Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti kao priznate institucije deljenja svetske pravde su faktor legaliteta, ideja demokratije i slobode, faktor legitimiteta i tu je samo nebo granica.Zapravo u tome i lezi sav uzas mehanike kapitalizma kada se ogoli i svede na ono sto je sasvim jednostavno i sto i jeste njegova sustina – moc i profit. Po svaku cenu i bez obzira na bilo sta. Kolicinom novca koja se stampa prema potrebi i kojoj je na puku silu utisnuta vrednost, kontorlisu se sposobnosti opstanka svake zemlje na kugli zemaljskoj. Primoravaju se na zaduzivanja, pri cemu se apsolutno nista ( novac stampan bez ikakvog realnog pokrica u robi ili zlatu ) menja za realne vrednosti u sirovinama, radnoj snazi, infrastrukturi, proizvodnim kapacitetima. Na nepostojecu realnu vrednost tog istog novca se dodaje i kamata, koja tek u potpunosti obesmisljava finansijske konstrukcije tipa „nista za nesto“. Sva zaduzenja su samo mehanizmi prinude i prisile na igru ciji je kraj u potpunoj propasti uz veliki prasak.

Besmisleno je govoriti o tezi „slobodnog trzista“ u ovim i ovakvim okolnostima, „uspesne ekonomije“, „rasta privrede“ ili bilo cega sto ima smisla i pokrica u realnosti. Sobzirom na razlicite nivoe ucestvovanja u igri, SAD i EU tu prolaze najbolje, posto postoji saveznistvo u ocuvanju status quo-a. Satnovnistvo ta 2 kontinenta zivi u neuporedivo boljim uslovima nego ukupno stanovnistvo planete, a sobzirom da su se samoproglasili „Centrom sveta“, vremenom su poceli u to i da veruju. Jednom Evropljaninu je zaista nemoguce da shvati da neki ljudi zive sa 2 dolara mesecno, ili da neki drugi ljudi apsolutno umiru od gladi, ne zato sto su glupi i nersposobni, nego zato sto oni moraju da umiru kako bi taj isti Evropljanin mogao da potrosi struje, vode, hrane i para koliko mu srce iste.Americki i evropski  mediji su udarna pesnica obmane i ocuvanja iluzije. Uvezani i umrezeni deluju sinhrono i efikasno u stvaranju one slike sveta koja je neophodna da bi sistem funkcionisao. Kontrolni mehanizam koji je toliko razudjen i sofisticiran da ga je tesko jednostavno i opisati. Rasiszmi i nacionalizmi suptilno ugradjeni u obrazovne sisteme, istorije pisane po potrebama narucioca, sistematsko omalovazanje i gradjenje predrasuda i paranoja kojima smo svi podlozni sobzirom da nam se predocavaju od najranijeg detinjstva.

Moderni kapitalizam je stepenovano robovlasnistvo, gde oni koji su na nizem stepenu ropstva, zdusno brane svoje vlasnike od onih ciji je stepen ropstva visi i ciji su zivoti ugrozeniji.  Gajeni da se ne poznajemo, da se ne volimo i preziremo, da se smatramo neprijateljima, zapravo sluzimo jednom istom sistemu finansijskog kapitalizma koji ce nam svima, nekome ranije, nekome kasnije, zasigurno doci glave zarad jos malo profita.Ono sto je plan i program svih levica na svetu je zapravo i jedini izlaz i mogucnost da se spase sto se spasti moze, nacionalizacije privatizovanih javnih dobara i sistema i njihovo vracanje u funciju koja im i jeste primarna, opste dobro, a ne profit. Raskidanje ugovornih obaveza sa MMF-om i SB-om, odbijanje vracanja virtualnih dugova sa jos virtualnijim kamatama, privreda bazirana na realnoj proizvodnji i realnoj distribuciji, upoznavanje i postovanje drugih ljudi, naorda rasa da shvatimo da nam nisu neprijatelji oni vec kapitalizam, fer trgovina, ukidanje kategorija mocnika, preraspodela nagomilanih pojedinacnih bogatstava, razvlascivanje drzave i delegiranje vlasti na manje, lopkalne zajednice… i  jos mnogo toga sto ja nisam sposoban da smislim i sto u ovaj tekst ne moze da stane.Nalazimo se na prekretnici istorije sveta, koliko god to strasno i pretenciozno zvucalo. Na nama je i od nas zavisi da li cemo da nastavimo da verujemo i zivimo u iluziji realnosti kapitalizma ( u kojoj neki zaista odlicno zive ) ili da se okrenemo onome sto zaista jeste vazno i realno, a to je svaki pojedinacni covek na planeti i dobrobit svakoga od nas, odrziva, ne profitna, realna dobrobit i bolji zivot koji svako od nas treba da ima. „Sloboda,Jednakost, Ravnopravnost“

Advertisements