prosvjed-protjest-protest

by vladimirgreblaher

Manje-vise isti ljudi su nas od rata doveli do kapitalizma, u najgoroj formi. Mozda nisu isti imenom i prezimenom, ali su isti misljenjem i delom.

U Srbiji se pojedinacno strakuje, odsecaju sebi prsti i zabadaju ekseri u ruke iz ocaja, beznadja i besa od nepravde i bahatosti, u BiH se buni protih hapsenja generala Divjaka, u Republici Srpskoj se tavori u stuporu, a jedino se u Hrvatskoj koliko-toliko artikulisao socijalni bunt ljudi kojima je preko glave svega, izlaze, prvo u zagrebu, a onda i u ostalim gradovima da kazu „Dosta!“, mozda tu nema jasne ideje sta i kako posle, ali ima jasnog besa i resenosti i energije. To je mnogo vise nego sto mi ostali pokazujemo u svojim malim drzavanim zatvorima.

Problemi su nam svuda isti, ili barem vrlo slicni. Pod maskom EU i „trzista“ uveo se neo-liberalni kapitalizam u najsurovijem obliku koga zaista ne iteresuje da li ce stanovnistvo umirati ili ziveti…i onako nema posla za sve i gde je tu steta za njih? Zavidim gradjanima/gradjankama  Hrvatske na volji i energiji.

Ne znam kako je u BiH da bih mogao da govorim, ali ovde u Srbiji vlast po malo srbuje, po malo evropuje,zavisi od okolnosti i potrebe u datom trenutku, „napredni“ desnicari koketiraju sa levicarskim idejama posto su shvatili da se gladni ljudi na to primaju, levica prosto i ne postoji, osim na papiru, a to kada sam citao pozeleo sam da nisam. Beznadje, potpuno neartikulisano beznadje.

Uvek paranoicno razmisljam kako je funkcionalni socijalizam koji smo imali u SFRJ, koji naravno nije bio savrsen, ali je imao coveka i centru, a ne profit, unisten ratovima kako bi se kapitalizam uveo na nove teritorije i pri tome su nas ubedili kako je to savrseno i jedino sipravno. Sada trpimo posledice „jedino ispravnog“ i negde nikako, negde nekako, a negde i te kako organizovani, ne uspevamo da smislimo regionalni bunt, ljudi koji dele isti jezik, vrlo slicnu istoriju, dugogodisnju zajednicku drzavu, mnoge medjusobne mrznje ali i ljubavi, gotovo kao savrseni brak.

Isti problemi nas satiru, na gotovo identican nacin i nekom magijom blokade svesti ne zelimo da prepoznamo da jedino zajedno, na sasvim novim organizacionim i politickim osnovama mozemo da naravimo teritoriju koja ce nam svima biti kuca u kojoj se dobro osecamo.

Advertisements