strah

by vladimirgreblaher

„Now you know what it looks like to live in fear. That`s what it means to be a slave“.Recenice Filipa Dick-a, iz jednog filma koji jako volim.

Strah u kome zivimo svakodnevno cini nas robovima. Strah od nemanja ili gubitka posla, strah od racuna, kredita i poreza za koje ne mozemo da zaradimo i da zivimo, ni uz kakvu platu.Strah od bolesti kojio je usko povezan sa strahom od toga da li cemo imati da platimo lecenje i lekove, da li cemo moci da posaljemo decu u skolu ili su osudjena na zivot kakav im ne zelimo. Strah od bahate drzave od koje  zaista mozemo da ocekujemo bilo sta. Strah od zvona na vratima, poste u sanducetu, zvonjave telefona. Strah onih koje nemanje cini nesigurnim, onih koji vremenom izgube svaku zelju i volju i postaju podlozni, prijemcivi zagovaraoci nepromenljivosti stekavsi naviku na odredjenu kolicinu poznatog straha u cijim se okvirima prezivljava.

Voleti lance sostvenog ropstva, smatrati ih zivotnom datoscu, bozijom datoscu, sudbinom, prirodnim redom stvari…pretvoriti strah u vrlinu. Rostvo postaje obavezujuce i pozeljno, drustveni imperativ kome sami potcinjavamo one koji pokusavaju da se otrgnu. Postajemo najbolji cuvari onoga sto nas unistava, sto negira nase ljudsko pravo na zivot.

Strah od slobode izjednacen sa strahom od nepoznatog. Pri tome, sva odgovornost je samo na nama, svakom od nas pojedinacno. Samo sto to ne zelimo da vidimo.

To je odlican marketing koji je kapitalizam apsolvirao u poslednjih hiljadu godina. Malo religije, malo represije, malo demokratije, malo patriotizma i nacionalizma. Promuckano i servirano, i toplo i hladno.

Advertisements