Mala dnevna logoreja

by vladimirgreblaher

Da sam, kojim slucajem, funkcionalni clan vrle nam i nadasve uspesne i blistave zajednice, camac bi odavno bio spusten na Dunav i ja bih sada sedeu u istom, camcu, ljuljuskao se na pomenutom, Dunavu,  a vi biste bili postedjeni ovog teksta i verovatno gubili vreme citajuci neku drugu besmislicu ili pak igrajuci neku od popularnih FB igrica. ( Ne igram ih, te se izvinjavam sto ne umem da pobrojim barem nekoliko od mnostva. ) No, posto ne spadam u tu kategoriju, finkcionalnih clanova zajednice, finansijska posledica disfunkcije mi ne dozvoljava da se posvetim onome u cemu sam najbolji, narecenom zivljenju po sopstvenoj meri. Te, evo gde sedoh, posto ne podnosim sportske manifestacije, pracenje i kladjenje, niti znam, niti me zanima, da radim ono sledece u cemu mislim da sam dobar ( samo moje misljenje ), a to je popunjavanje praznih stranica slovima.

Zamislite da, u jednu istu ili slicnu, ovakvu nedelju, cujete neko komesanje ispred ulaznih vrata svoga stana, ustanete da bolje oslusnete, jeste, nesto se desava na vasem pragu, otvorite naglim pokretom ulazna vrata i ugledate prizor koji nedvosmisleno ukazuje na to da vam  komsijin mali upravo defecira ( срБски: „сере“ ) na otiracu pred vratima. Prirodan i nicim sputan pokret ruke kojim bi vas dlan zavrsio na licu „malog“, mogao bi da ima nesagledive posledice, od toga da se za ozbiljno porvete i popesnicite sa muskim roditeljem i komsijom ciji je mali, do toga da protiv vas bude podneta krivicna prijava zbog fizicke povrede, nasilnickog ponasanja itd…sve u svemu, nije bas preporucljivo problem maladjahnog govanceta na sopstvenom pragu resavati afektivnom metodom patrijarhalnog vaspitavanja.
Da se razumemo, to je sasvim u redu. Nasilje u svakom slucaju i u svakoj formi mora da bude zabranjeno i sankcionisano.  To je jedan od osnovnih razloga postojanja zakona, policije, sudstva, da ne bismo sami resavali probleme i uzimali i zakon i pravo i pravdu u svoje ruke. To je direktno podrivanje sistema moci i vlasti, tako reci, atak na ustavni poredak ili kako se jedared zvalo „Zakon o zastiti Drzave“, istina, kratko. Nasilje smo zabranili i ostavili ga u onim starim, necivilizovanim vremenima. Niko nikoga nema pravo da bije, maltretira, muci ili prisiljava na bilo sta, osim Policije naravno, ali to takodje spada u domen Ustavnog poretka. Kao sto rekoh malocas, to zaista jeste sasvim u redu. Nasilje jeste i mora da bude zabranjeno, stavljeno van zakona i sankcionisano.

Zamislite sada da ste Drzava i da zateknete komsijinog malog, nebitno je da li je komsija iz iste ili, jos bolje, ako je iz druge ulice, kako vam defecira na pragu. Prvo njega umlatite kao vola, po mogucstvu bacite niz stepenice, zatim brze podignete na noge sve iz vase zgrade i objasnite im kako je ovaj mali samo pocetak defekacije na svakom pragu svakog pojedinacnog stana, i da je poslednji trenutak da se takvoj bahatosti jednom i za svagda stane na kraj. Podelite motke, batine, nozeve i viljuske, organizovano odete do susedne zgrade i zapretite da cete da je dignete u vazduh ukoliko vam ne predaju vezanu svu musku decu iz zgrade. Ovi, naravno, to odbiju, vi onda prvo, dinamitom porusite zgradu, onda motkama, batinama, nozevima i viljuskama umlatite ono sto je jos preteklo da se mice po rusevinama i zadovoljno sednete da se malo odmorite i popijete pivo. Ne lezi vraze, evo i Policije koja bojazljivo pita sta se dogodilo, vi im onda objasnite da ste u cilju zastite mirnodopskog poretka i nenasilja bili prinudjeni da stupite u akciju kako bi sprecili da svaki prag u vasoj zgradi jednom mozda osvane usran. Da ste konsenzusom postigli dogovor oko akcije, pozovete policiju na pivo, a onda zajednicki proslavite veliku pobedu.

Tako od prilike izgleda trenutni red stvari na nivou drzava. Policija bi bila UN. US, UK ili vec neka druga bi bili pokretac akcija, komsiluk bi u tom slucaju bio Savet bezbednosti, NATO itd. i to bi sve bilo sasvim normalno i sto je najstrasnije legitimno i sasvim legalno.Pojedinacno nasilje medju ljudima je najstroze zabranjeno, dok je medjudrzavno nasilje sasvim normalno. Nikada, nigde, niko nije pokrenuo jednostavno i sasvim logicno pitanje stavljanja rata kao nacina resavanja medjudrzavnih sporova, van zakona. Niko nikada nije pokrenuo delegitimizaciju rata po svakom osnovu. Ne, rat je normalan, nasilje je nenormalno i nepozeljno. Sumanutost te logike je toliko ocigledna da je jos ociglednije da je zapravo rat potreban kao sredstvo prinude i pritiska kapitala na one koji nisu kooperativni u ustupanju svojih dobara nekom koncernu ili korporaciji ( citaj: Drzavi ). Rat je toliko usadjen u arhetip da veliki deo ljudi sa kojima sam razgovarao na tu temu povlaci tezu “ ljudske prirode“, sto je tek  sumanuto do imbecilnosti.

Sasvim razumem nuznost rata sa pozicije Drzave ( citaj: Kapitala ). Ono sto ne mogu da razumem je da niko nikada nije ni pokusao da pokrene to pitanje kao esencijalno za dalji napredak u bilo kom pravcu. Svako udubljivanje u tematiku nas neizbezno dovodi do kapitala, moci, uticaja, resursa itd…sto jeste tema o kojoj smo razgovarali vise puta, u smislu nuznosti promene drustvenog sistema i odnosa prema vlasnistvu.
Da li postoji bolji nacin da se ta promena zapocne od sasvim logicnog i civilizacijski prihvatljivog stavljanja rata van zakona?

Advertisements