Svest

by vladimirgreblaher

Na isti onaj nacin na koji je WASP ( White, Anglo-Saxon, Protestant )-u, tesko da raume rasizam, posto je on lepo vaspitan, njemu Afroamerikanci ni Latinoamerikanci uopste ne smetaju, dok ne pokusaju da mu udju u familiju, uredno ce da upalcuje simboolicne sume u dobrotvorne svrhe i da prodaje oruzije po svetu, na isti taj nacin je svakom pripadniku „gradjanske“ ili srednje klase u Srbiji tesko da ostvari drustvenu svest. Svest o rodnoj, nacionalnoj, verskoj, rasnoj, sexualnoj ravnopravnosti, svest o privilegovanim i onim drugim pocetnim pozicijama, svest o tome da zapravo na njima kao i na WASP-u pociva citav sistem. Oni su ta pufer zona izmedju mocnika i svih ostalh, u koje i oni spadaju, ali sa nesto privilegovanijim polozajem i boljim statusom, te svesno zatvaraju oci i nad sopstvenom pozicijom.

Oni nemaju prilike da dozive ni rasna, ni verska,ni nacionalna,  ni sexualna maltretiranja prosto zato sto su oni bastion koji formira ta uverenja. Samo da je umereno i lepo vaspitano, pa nema veze sta je. Svaki radikalizam i svako odskakanje od „dogovorenog“ su anatemisani kao nevaspitanje i time stavljeni „ad-akta“, posto sa nevaspitanima nema sta da se prica.

Jako empaticni spram patnje sveta, ekoloskim katastrofama, deci koja umiru od gladi, ratovima, uz hladno pice n a terasi nekog od splavova na Savi ili Dunavu, potrosice nekoliko recenica opstih mesta, duboko uzdahujuci nad tuznom sudbinom koja je nepromenljiva posto je u „ljudskoj prirodi“, vratice se onome sto je bitno, tenisu, putovanjima, kolima, poslu, parama, neostvarenim sexualnim potrebama, trgovini emocijama…

Izuzetan uticaj koji imaju, posto su oni ta „upravljacko-menadzerska“ klasa znaci da se ta nesvest o drustvenim odnosima plasira kao dominantna kroz sve pore drustva. U tom smislu, oni su bastion pogresnih uverenja, polu-znanja o drustvenim odnosima i konformizma u punom sjaju.

Sobzirom da poticu iz privilegovasnih sredina, u kojima zaista nekako sve tece normalno i nemas problem ni sa cim osim sa samim sobom povremeno, smatraju da je to realnost i da je to tako zahvaljujuci tome sto poseduju posebne sposobnosti, znanja i vestine, da su svojim trudom i radom postigli poziciju na kojoj se nalaze. Propustaju svest o tome da ta pozicija i postoji upravo zbog njih, da je ta pozicija u svrsi ocuvanja drustvenog status-quo stanja, kreirana i namenjena upravo njima, jer su potrebni mocnicima kao etalon i odbrambeni esalon nepostojece realnosti.

Oni radjaju „intelektualce“ kakvih je puna Srpska Akademija Nauka, kakvih su pune stranice magazina koji nas uce kako je vazno samo „pozitivno misljenje“, koji nas uce da je svaka kritika „negativna, pljuvacka i stoga nevaspitana“, pitanje loseg ukusa i ljubomore, problem nesposobnih koji samo kritikuju a nisu u stanju nista da urade ni po pitanju sopstvenog zivota. Oni su ti koji formiraju model uzora na koji treba da se ugledamo u teznjama i stremljenjima posto istovremeno imaju i mali odsjaj moci i telesnost svakog od nas. Kao „sto svaka dobra laz sadrzi 80% istine“, tako i oni sadrze jedan dobar deo istine i time nije tesko podleci pritisku da se na njih ugleda. Pogledajte samo po sferama, od sportista, pevaljki i pevaca, do ergele „intelektualki i intelektualaca“ Mojsilovic, Bjelica, Radusinovic, Pajkic, Bokan, Vacic…do svih onih koji sede po bankama, osiguravajucim drustvima, farmaceutskim i trgovackim kompanijama, medijskim kucama…

To je klasa koja proizvodi pozeljne drustvene modele. Zbog toga ne uspevamo da se otrgnemo od fasiszma,  mitoloske svesti,  religije,  potrosacko-zgrtackog mentaliteta. Upregnuti u kajase pravih mocnika, kao vredni konji predvodnici koji dobijaju i malo zobi uz seno, odradjuju najbolji posao na svetu. Na stetu svih nas ostalih.

Advertisements