Sinonimi

by vladimirgreblaher

Demokratija nikako nije sinonim za kapitalizam, sto nam se decenijama protura kao istina. U trendu potrebe da se stvar ne nazove pravim imenom kako bi bilolakse baratati znacenjima, moderni kapitalizam je preuzeo termin „demokratija“ koji je na sebe navukao kao ogrtac koji zapravo sakrivanjegovo pravo, izrabljivacko telo. Posotojanje izbornog procesa, koje u velikoj meri mozemo da dovedemo u pitanje kao sobodne, sobzirom da zanmo kakav i koliko je uticaj medija ( koji se pak opet, nalaze u vlasnistvu vrlo uskog kruga pojedinaca, tj., korporacija ) nije samo po sebi garant demokratije. Mada, po nacinu na koji se tretira, cini se kao da je i tu zamanjena teza, pa se jednokratni izborni proces, bez daljeg ucesca u odlucivanju, prepusta „izabranoj“ grupici pojedinaca koji na sebe preuzimaju „delegiranu“ moc donosenja odluka. Sobzirmom da postojanje mogucnosti ucestvovanja u manje ili vise „slobodnom“ izbornom procesu, po sebi, nije garant demokratije, postavlja se pitanje da li je uopste ideja demokratije zazivela i ako jeste kada i gde. Time ce mnogo bolje da se pozabve neki istoricari politickih procesa nego ja, ono sto sam hteo da podvucem je upravo to podmetanje teze o sinonimnosti demokratije i kapitalizma. Da li smo ikada culi za bilo koju „demokratsku“ zemlju koja nije istovremeno bila i kapitalisticka? SFRJ samoupravljanje i decentralizacija koja je barem pokusala da vlast spusti do najnizih lokalnih nivoa mesnih zajednica, nazivana je „real socijalizmom“, istim nacinom zamena teza kojim je Staljinov totalitarizam nazivan socijalizmom. Sinonim socijalizma nije totalitarizam, na isti onaj nacin na koji sinonim za demokratiju nije kapitalizam. Krecemo se u drustvenom okviru koji te dve predrasude uzima zdravo za gotovo i na njima bazira svaku dalju misao i razvoj. Naravno, kada je pocetna premisa pogresna, onda su zakljucci sasvim nebitni, posto su od starta pogresni. Propagandna masinerija kapitalizma je to odradila vrlo temeljno i bice jako tesko i dugotrajno izmeniti tu uvrezenu predrsudu koja ima katastrofalne posledice. Katastrofalne su u tom smislu da svaka socijalna promisao biva zigosana kao „udaljavanje od demokrastije“ i „urusavanje krhkih i osetljivih demokratskih mehanizama“. Time kapitalizam postaje default uspesnog drustvenog uredjenja i nekakav etalon „normalnosti“. Tu dolazimo do onoga o cemu zapravo hocu da govorim, a to je besmisao teorijske postavke socijal-demokratije. Sobzirom da je levica prilicno opasna i zapravo jedina opasnost koju kapitalisticki sistem oseca, a sa druge strane, nije moguce istrebiti tu ideju, prosto zato sto je ideja levice sasvim logicna i sasvim normalna svakom ko je i malo promisljao drustvene i klasne odnose, smisljena je socijal-demokratija kao utociste za sve one koji kapiraju da nesto sa kapitalizmom nije u redu,, ali ne mogu da se otrgu ppredrasudi da je demokratija = kapitalizam. Time dobijamo ideju „socijalnog kapitalizma“, ili kapitalizma koji drzava kontrolise u meri sprecavanja neogranicene moci kapitala, i „vodjenja racuna o pojedincu“, iliti „humani kapitalizam“. Glupost te postavke se odmah uocava u ideju da kapital nije mocniji od drzave, iako taj isti kapital finansira partije, izbore, pa i samu drzavu. Uz upotrebu trecine mozga,jasno je da je samo pitanje trenutka kada ce kapital da nadjaca drzavu i pretvori tu, ionako suludu ideju, u nejasnu izmaglicu. Imali smo priliku to da vidimo u zemljama severa Evrope, kao i nacin na koji se zavrsilo, u porastu nacionalistickog, desnicarskog, najbeskrupuloznijeg kapitalistickog politickog diskursa koji trenutno hara po tom istom nekada idealnom drustvu „drzave blagostanja“.Ideja da je moguce imati „humani kapitalizam“ je suluda u istoj onoj meri u kojoj i ideja da je moguce imati „totalitarni socijalizam“. To sto je kapitalizam svoj deo hladnoratovske borbe propagandno odradio mnogo bolje nego totalitarizam, zavrsilo se i pobedom „ideje demokratije“ koja se na kraju svela na sirovu pljacku, otimacinu i nasilnu promenu sistema. Ideja socijal-demokratije je odradila svoje i to vrlo dobro, dokazala je da „socijalizam“ cak ni parcijalno ne moze da funkcionise, te time utvrdila polozaj „demokratije“. Ono sto je sigurno, to je da se ta ideja nije pojavila slucajno i sigurno nije bila osmisljena od strane levicara, kao kukavicje jaje, podmetnuta u gnezdo onog dela povrsne liberalne intelektualne elite, nudila je pomirenje dva, na izgled, nepomirljiva sistema. I kao i svkaka kukavica kada se izlegne, unistila ostala jaja u korppi, ostala kao jedina koja se gojila time sto su je tudji roditelji ( citaj: onaj deo levice koji je poverovao ) hranili, a na kraju kada je sasvim odrasla i ojacala, odletela iz gnezda ostavljaju ci roditelje bez potomstva. To je ono sto se danas desava. Nejaka ideja socijal-demokratije je jos uvek, iako sasvim trula i jasno nefunksionalna, vrlo jaka u redovima levice, prosto zato sto sadrzi pojam „demokratija“, a u predrasudi stvorenoj u znacenju, kastrira svaki potencijal za realnu promenu koji levica nosu u sebi i koji i jeste razlog njenog postojanja.
Advertisements