Blato

by vladimirgreblaher

Bestidna, sistemska i sistematicna devastacija vrednosnih principa i obrazovnog sistema ( koji pored obrazovnih institucija kao sto su obdanista, skole i univerziteti, ukljucuje i medije, izdavastvo, kao i kompletnu kulturno-umetnicku „scenu“ ) tokom poslednih 25 godina, dovela nas je do toga da smo danas, neuporedivo nazadnije i konzervativnije drustvo nego sto smo bili tokom `70-tih i `80-tih godina proslog veka. Manje od 50 godina napredovanja, vratilo se kao guma pracke i udara nas u lice silinom pesnice. Danas imamo vise nepismenih nego pre 25 godina, manje faultetski obrazovanih, vise polu-obrazovanih koji u moru neznanja izgledaju kao intelektualci. Imamo priucene, samozvane, nekvalifikovane i nemuste likove na pozicijama koje su izuzetno znacajne i vrlo osetljive za drustvo. Njihova uloga je da devastaciju sprovode dok sve ne svedu na sopstvenu meru. Mozda su vec uspeli.
Kompletan haos vrednosti odveo nas je, kao drustvo, do onog dela koj
i nam je poslednji poznat, kao kada vam padne Windows OS, a onda vam Restore ponudi „Last good configuration“, sa tom razlikom sto je nasa „last good“, jedina koju poznajemo, feudalno-patrijarhalno-klero-nacionalisticka konfiguracija sa kraja 19. veka. Veka u kome smo postali drzava po prvi put, vodili nekoliko osvajackih ratova, uglavnom uzaludno i uznosili se na talasu nacionalnog identiteta i drzavotvornosti, sto je i u ostatku sveta bilo „in“, svi su pravili svoje nacije i svoje drzave. No, mi smo od retkih kojima je to ostalo kao poslednje poznato, dobro, cvrsto organizovanje koje nekako radi.
Zato se danas tome vracamo, jer ne znamo za bolje. Ono malo sto smo uspeli da se odlepimo i odvojimo tokom SFRJ, bespovratno je unisteno, degradirano i omalovazeno. Vratili smo se u nacional-klero-fasizam, lagano, kao svinja u blato, meko, toplo, poznato. Nisam siguran da postoji nacin da iz toga izadjemo.
Advertisements