O volovima i senu

by vladimirgreblaher

Ukoliko se slozimo, a trebalo bi da mozemo da se slozimo, da kapitalizam pociva na eksploataciji, kako samog rada, tako i resursa, a u svojoj poslednjoj fazi cak eksploataciji slobode ( posto duznicka zavisnost pretvara coveka u roba i da, naravno da se sve ponovo vraca na eksploataciju rada ), onda je sasvim logicno odatle izvesti zakljucak da kapitalisticka drustvena organizacija i drzava pocivaju na eksploataciji. Drzava je mehanizam zastite interesa veoma male grupe pojedinaca sa veoma velikim udelom u kolicini kapitala. Logicno?
Kako onda dolazimo do toga da mnogo ljudi i dalje misli i veruje da je kapitalizam zapravo jedini oblik drustvenog uredjenja koje daje rezultate? Svi znamo sta je vo, jel da, isto sto i bik, samo bez muda, muska krava evnuh. Skidanjem muda postaje mirniji, bezvoljniji, poslusniji i podlozniji komandama. Lakse se upravlja. Dakle, taj isti vo upregnut je u kola, ima jaram sa koga uzde idu u ruke kocijasa,a pozadi, udobno zavaljeni sede paraziti uz taman rashladjeni sampanjac. Vo vuce po inerciji posto je to jedino sto zna, podstaknut bicem i uzdama, kao i iskustvenim saznanjem da ce biti sena i trave kada se docepa stale. Poznato?
Drzava, kao ni kapital ( citaj: vlasnici vecine kapitala ) ne mogu da prezive bez stanovnistva. Jedino iz njega crpu ono sto im je potrebno za opstanak i razvoj, ne postoji drugi, vazniji resurs od ljudi, koliko god bili potrosni. Ljudi su ti koji nesto proizvode, ljudi su ti koji se zaduzuju, ljudi su ti koji ginu u patriotskim zanosima, ljudi su ti koji ih opsluzuju i cuvaju od drugih ljudi. Pokusavam da razumem kako od ljudi postanu volovi. Obezmudjivanje koje se vrsi obrazovanjem, medijima i moralnim nacelima daje fantasticne rezultate, ocigledno. Neki volovi dobijaju vise sena od nekih drugih volova, pa pocinju da se osecaju vazno i privilegovano. Drugi volovi bi takodje hteli da budu vazni i privilegovani, objasnjeno im je da ce postati jedino kroz vredan i naporan rad. Vo, kao vo, sta ce nego da veruje i vuce. Cuti i vuce ne bi li se i on jednog dana nasao na spisku onih koji imaju duze uzde, laksa kola i naramak vise.
Ako je seno podsticaj, jaram i uzde su krediti, kocijas i kola su drzava, a udobno zavaljeni u sedistima su oni koji poseduju.
Proizvodnja ustupa mesto finansijskom kapitalu koji uz neuporedivo manja ulaganja proizvodi neuporedivo veci profit. Proizvodnja sluzi tek da se ocuva privid industrije i radnih mesta, te da se obezbedi kolicina sena za volove oko koje ce da se gloze.
Kako onda uopste neko dodje na ideju da je eksploatacija ( citaj: kapitalizam ), u bilo kojoj formi, jedino drustveno uredjenje koje funkcionise?

Advertisements