Trosim, dakle postojim

by vladimirgreblaher

Drzava moze da stiti kapital ili moze da stiti coveka, ideja u kojoj bi radila obe stvari u interesu obe, zapravo cak ni teoretski nije moguca. Kapital potire coveka, potire ljudskost, te samim tim „vlada birana iz naroda i za narod“, kako bi rekao americki ustav, teoretski ne bi mogla da se bavi zastitom kapitala, koliko god to socijal-demokrate prizeljkivale. Demokratija i kapitalizam nemaju izmedju sebe znak jednakosti.
Podsticuci konkurenciju i kompeticiju, kapitalizam iz korpusa drustvenog sistema vrednosti izbacuje solidarnost i empatiju kao moralne imperative, prebacujuci ih u sferu licnog izbora i uglavnom ih posmatrajuci kao „neodgovorne, slabe, bolecive i glupe“. Podsticanjem tzv. „individualizma“, zapravo vrsi amnestiju od odgovornosti za sebicluk, samozivost i bezobzirnost, tretirajuci odnos prema slobodi kao odnos slobode od te iste odgovornosti. Prepusteno iskljucivo zakonskoj regulativi, a sa izmaknutom moralnom stolicom, dobijamo sistem u kome je dozvoljeno sve u cemu nece da te uhvate, a ako te i uhvate, otkupices svoju ponovnu priliku da nastavis.
Drustvo bez empatije i solidarnosti kao moralnih imperativa, biva svedeno na potrosacko drustvo u kome se ljudskost meri potrosnjom, a sto, u krajnjoj instanci, proizvodi drustvo potrosaca, umesto ljudskog drustva. Socijalni status zavisi iskljucivo i jedino od kolicine potrosnje. Sto je ona vece, to je i socijlani status visi. Samim tim, zamenjeni covek za potrosaca, dolazi u situaciju da i svoja ljudska prava ( kako se barem zovu jos uvek ) ostvaruje u onoj meri u kojoj trosi. Ukoliko ste gay, lezbo, crnac, Rom, musliman…sta god, nikada necete imati problem sa svojim pravima coveka, sve dok zivite u odredjenom delu grada u vili, vozite skupa kola, imate private jet, placate skupa odela, visoke racune, obezbedjenje itd…nivo vase potrosnje upravo je srazmeran sa nivoom vasih prava. Fuck human. Praise the spender.
Elem, „kapitalizam sa ljudskim licem“ je nemoguc poduhvat na isti nacin na koji je nemoguce da moderna „demokratija“ koja zavisi iskljucivo od kolicine para, bude ogledalo volje i dobrobiti svakog pojedinca i zajednice. Poenta ne lezi u tome da svako od nas radi za sebe da mu bude bolje, pa kada mnogo nas to tako…onda ce svima da nam bude bolje. Nece. Prosto nije moguce da svima bude bolje posto od negde mora da se uzme da bi se na nekom drugom mnestu dodalo. Jedino ako idemo sa idejom da nam svima bude bolje, zajedno, solidarno i empaticno, imamo sansu da ostvarimo i licnu slobodu. Licna sloboda lezi u izboru za nesto, kreativnom odnosu prema sebi i prema drustvu, a ne u amnestiji od moralne osude sebicluka, lakomosti i alavosti.
Nepostojanje moralnog imperativa solidarnosti i empatije otvara sasvim neslucene mogucnosti koje, na zalost, gledamo oko sebe i koje nas sasvim odredjeno i direktno vode u 3. svetski rat kao jedini izlaz kapitala od odumiranja.
Naravno, nije sve tako crno. Uvek postoji mogucnost revolucije. Jel da?
Advertisements