Reci da je advertising industrija lazi nije nista novo, negde pozadi, u malom mozgu, to nam je oduvek bilo jasno, no, nekako je bas lepo spakovano, visoko estetizovano, sofisticirano ( uglavnom ) i sobzirom na sve ostale sadrzaje koje konzumiramo, sasvim osvezavajuce povremeno. Nikakav problem ne bi postojao ukoliko bi se advertising zadrzavao samo na prodaji i plasmanu robe i usluga, mislim, bi, naravno, ali je to sasvim sekundarni problem koji bi se resio sam od sebe promenom drustvenog sistema. ono sto u svemu jeste problem je to sto advertising funkcionise na svim instancama i nivoima, plasirajuci notorne lazi i gluposti kao istinu, koju vremenom ,prihvatamo i ne dovodimo je u pitanje. Advertising je mazivo uz pomocu koga masina zvana „Drustveni sistem sveta“ ( citaj: robovlasnicki kapitalizam ) funkcionise. Na isti onaj nacin na koji je svakoj masini potrebno da bude dobro podmazana kako je trenje ne bi unistilo, sistemu je potrebno da se podmazuje iluzijama, lazima i prividima kako ne bi zaribao na suvoj istini i cinjenicama. Kompletna ideja „demokratije“ kao drustvenog uredjenja je zapravo sumanuta. Demokratija je pojam sa vrlo jasnim znacenjem, a ne drustveno uredjenje kao sto se prihvata i pri tome moze da znaci sta god, u zavisnosti od potreba onih koji tu „demokratiju“ koriste. Ako se secate, nekadasnja DDR je u imenu imala „Demokratska“, pa americke „demokrate“, domaca „Demokratska“ stranka…Demokratija je postala advertising kamen temeljac za raznorazne akcije, od ratova, bombardovanja, nasilnih smena vlasti, pljacke, otimanja, diktature. Naravno, iza ovoga stoji sasvim ozbilja ekipa koja se temeljno i priljezno bavi svojim poslom, ozbiljno potkovana svimpotrebnim i nepotrebnim znanjima, studiozno proucenim Sigmundom i rodbinom, rodjacima i prijateljima kao utemeljivacima moderne advertising teorije. Nisu to mentoli tipa Krleta i Sapera koji verovatno ni sami sebi ne veruju koliko su neozbiljni. Uvek se rado setim Jamie Shey-a, portparola NATO snaga za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine. Na svim press konferencijama koje je svakodnevno prenosio CNN, znao je svakog novinara poimence, odgovarao na pitanja tecno na 6 jezika, imao svaki odgovor na svako pitanje i ni jednom nije zamucnuo ili izgovorio postapalicu. Bez obzira na to sto je svo vreme pricao lazi i gluposti. Ozbiljnost kojom se pristupa aedvertisingu odredjenih ideja i sistema je zapravo istoriski zasnovana u religiji. Baza svake religije je neupitno verovanje u nedokazive stvari. Zvuci sumanuto kada se tako kaze, ali to funkcionise vise od 2.000 godina i to savrseno funkcionise. Isti taj princip koriste advertseri sistema i ideja danas. Samo cu da pomenem pojam „demokratija“ kao novi religijski momenat drustvene istorije u koji se neupitno veruje iako je sasvim nedokaziv. Naravno, danas je potrebno mnogo manje vremena za etabliranje i opravdavanje bilo cega, sobzirom da mediji, na celu sa televizijom predstavljaju savrsenu robotizovanu alatku koja posao za koji su Crkvama trebale stotine godina, obavljaju za nekoliko nedelja ili meseci. Stvar je toliko ozbiljna da nam je uvucena u podsvest cak iako se trudimo da se otrgnemo. Odredjeni nacin i stil zivota ( gde zivimo, sta nosimo na sebi, sta vozimo ), odredjene potrebe koje nemaju veze sa potrebama ( soping, brand-ovi, odredjena vrsta hrane ili pica ), filmovi, muzika, knjige, sve je upregnuto u cilju kreiranja odredjene slike sveta i jako je tesko odlepiti se od nametnutog image-a. Sport koji u svemu tome ima veoma vaznu ulogu, ne kao katarzicna pozorisno-gladijatorska svetkovina, vec kao mogucnost svakog dzibera bez mozga, znanja, obrazovanja, stila i realnih sposobnosti, da postane heroj, neko i nesto, neko vazan cije se misljenje slusa. Dosli smo u fazu da da nam fudbaleri i Djokovic misle i javno iznose to sto „misle“ sa takvom zastrasujucom ozbiljnoscu i da to bude sasvim normalno i prihvatljivo. Ideja po kojoj je sasvim nebitno sta zaista znas i umes, koliko mozga i pameti imas, mozes da postanes uspesan clan zajednice, sa privilegijama, novcem, raskosi i ispunjenim svim teenage-rskim vlaznim snovima, zapravo urusava vrednosni sistem misljenja, prosvecenosti i znanja.Tu se ponovo vracamo na religiju koja je prva dosla do genijalnog zakljucka da su prosvecenost, znanje i misljenje zapravo najvece opasnosti po funkcionalni sistem kome su tezili. Prica se na isti nacin proteze kroz pisanu istoriju, recimo udzbenike iz iste koje pise Rados Ljusic ( video svojim ocima dok mi je kcerka ucila istoriju za 7. razred: „…burzoasku revoluciju je uzvela treca klasa“, pri cemu o celom najznacajnijem dogadjaju moderne svetske istorije ima manje od 1 stranice teksta sa sve slikom ). Jedna od najvaznijih lazi modernih advertisera je podela na „ekonomiju“ i „politiku“, kao dve sasvim razlicite i odvojene stvari, sto otvara prostor neverovatnoj kolicini manipulisanja realnoscu. Jednom kada se to ustanovi kao „neopoziva istina“, da su ekonomija i politika dve razlicite stvari i da u sustini jedno nema veze sa drugim u onoj meri u kojoj ima, samo je nebo granica. Svaki put kada neko od „ucenih“ politicara ili strucnjaka za vec nesto, u javnosti izjavi kako je nesto ekonomsko, a ne politicko pitanje, jasno mi je da saucestvujem u jos jednom izlivu fekalne mase iz kanalizacije u reku koja cini „javno mnjenje“ i formira opste stavove i misljenja. Kakva je to magijska procedura kojom se „politicko“ odvaja od „ekonomskog“ kada svako pojedinacno pitanje ide iz istog diskursa. Ukoliko cemo da se bavimo porezima, kako je moguce politicku komponentu iskljuciti iz ekonomske, ukoliko cemo da prodajemo javna preduzeca, da dizemo kredite, zamrzavamo plate i penzije, investiramo u proizvodnju ili infrastrukturu, dajemo ili oduzimamo subvencije, fiksiramo ili liberalizujemo kurs valute, svaki put je ekonomsko pitanje istovremeno i politicko, kao i obrnuto. Poreska politika je direktno politicko pitanje sobzirom da politicka odluka o drustvenom sistemu direktno odlucuje i o poreskoj politici, da li ce bogati da placaju vise ili manje, da li ce siromasni da placaju uopste, da li cemo imati ovakav ili onakav poreski sistem je iskljucivo stvar politicke odluke. Ukoliko dodjemo do faze da prodajemo javna preduzeca, time direktno politicki odlucujemo o tome na koji ce nacin gradjani da zive, da li ce struja, voda, grejanje, prevoz da budu u rukama privatnog kapitala koji diktira uslove ili ce da budu u rukama svih nas, sto bi naziv „javno preduzece“ i trbalo da implicira. To je takodje sasvim politicka odluka. Zaduzivanje kod MMF-a, SB-a ili bilo kog drugog poverioca, takodje je iskljucivo domen politike sobzirom da se time odredjuje drustveni sistem u kome cemo da zivimo. Zarobljeni u dugovanjima, tesko da mozemo da se nadjemo u situaciji da biramo da li cemo da prilagodjavamo cene, poreze, preraspodelu dobiti na bilo koji drugi nacin osim onoga koji poverioci zahtevaju od nas. To je takodje sasvim politicka odluka. Svaka investicija je politicka odluka posto direktno utice na to u kakvom ce drustvu da zive gradjani i na koji nacin, to jest, kakav ce da bude kvalitet naseg zivota. Bulaznjenja ekonomista koji pokusavaju da prikazu stvarnost na drugi nacin nemaju drugu svrhu osim da nam objasne kako „ekonomske zakonitosti“ nemaju nikakve veze sa „politickim zakonitostima“, a to jeste cista laz. Svrha te lazi je amnestiranje politicara od odgovornosti za zivot koji vodimo i prebacivanje lopte u mitsku sferu „ekonomskih kategorija“. Preveliki znacaj koji se pridaje ekonomskim analiticarima i njihovim tezama ima za posledicu zamnagljivanje direktne prozetosti i istovetnosti politickih i ekonomskih odluka. To jeste vazno polticarima, posto im otvara prostor za „neophodnost“ i daje legitimitet „naucnim, ekonomskim“ analizama. Sa tim legitimitetom politicke odluke nekako postaju svarljivije i mistifikacija postaje „usud“ kome je nemoguce odupreti se, koliko god tezak i mucan bio. I to jeste sustina koju je napravio advertising. Politika=ekonomija. Nije moguce imati bilo kakav drustveni sistem gde su te stvari odvojene, kao sto nije moguce imati vid bez ociju. To je laz koja je, na primer, omogucila Mladjanu Dinkicu da nas jase vec vise od decenije i da pri tome ne skida osmeh sa lica. Svaki politicki sistem podrazumeva ekonomski sistem i obratno. Ne postoji kapitalizam sa javnim dobrima i zajednickim vlasnistvom, kao sto ne postoji socijalizam sa privatnim kapitalom. Istina, postoji socijal-demokratija kao jadan pokusaj da se nadje kompromisno resenje i napravi „kapitalizam sa ljudskim likom“, no to se pokazalo kao promasaj, sobzirom da je privatni kapital sacekao prvu priliku da se najebe majke drzavi i preuzme kormilo. Ukoliko zelimo bilo kakvu promenu drustva u kome zivimo, prvo moramo da smanjimo ili se na neki nacin izborimo sa etabliranim advertising vrednostima koje trenutno dominiraju, kao sto su „trziste“, a narocito „slobodno trziste“, vlasnistvo kao osnov dobre ekonomije, posteno stecena bogatstva, trenutna kriza, neophodnost zaduzivanja, obaveza vracanja dugova po svaku cenu, privatizacija kao nuznost, restitucija kao nuznost, centralizovana vlast i jos sto sta sto bi se dalo dodati. Sve to pripada mitologiji kreiranoj, kao i u religiji, da bi se dogmatskim verovanjem, neupitnoscu, populacija drzala pod kontrolom i plasila „strasnim posledicama“ bilo kakve realne promene sistema. Naravno da Narodna banka Srbije mora da bude pod kontrolom drzave, a ne pod kontrolom MMF-a ukoliko zelimo da se ikada iscupamo iz dugova, naravno da je potrebna nova nacionalizacija, a ne dodatne privatizacije, naravno da je nuzno uspostaviti moratorijum na dugove, revidirati iz osnova drzavnu upravu i ukinuti kategoriju profita, posto je ona uvek licna. Preusmeravanjem profita u opste dobro, mozemo da drasticno poboljsamo kvalitet zivota svakog pojedinca, omogucimo besplatno obrazovanje svima, zdravstvenu i socijalnu zastitu. Demilitarizacijom dobijamo mogucnost preusmeravanja sredstava u nauku, obrazovanje, kulturu i to su sve stvari koje su politika=ekonomija. Promenom bankarski orjentisanog finansijskog sistema u drustveno orijentisani sistem mozemo da realno sagledamo koliko zaista jesmo bogato drustvo i sta je to cime realno raspolazemo. No, to je vec prica o iskoraku u socijalizam.
zovitemeishmael 