Zasto je vazno finansiranje kulture

by vladimirgreblaher

Tacka Kulturnog Kontakta
Odgovor na pitanje:

Zasto je vazno finansiranje kulture?
Ovako postavljeno pitanje moze da se elaborira na mnogo nacina i da, pokrivanjem svih aspekata postavljenog pitanja, preraste u glomazni elaborat. To nije svrha ovoga, ako smo dobro shvatili, vec istaci, u kratkim crtama, ono sto smatramo najvaznijim aspektom znacaja Kulture ( sama rec znaci vec previse toga, ali cemo reci «Kulturna politika», kako bi smo suzili spektar)

Obrazovanje i kultura su deo jedinstvene politike koju je neophodno sprovoditi kako bi se uruseni sistem vrednosti podigao na nivo u kome je ponovo Covek u centru, a ne profit koji kulturna ili obrazovna delatnost donose.
Profitni odnos prema obrazovnoj i kulturnoj politici devastira samo njeno znacenje i svodi ih na privrednu granu od koje neko treba da zaradi. Time se urusava kvalitet i cilj, a to je, da se malo po malo, podize obrazovni i kulturni nivo drustva u kome zivimo, sto kao krajnji cilj ima usvajanje Humanistickog sistema vrednosti.
Profitni, tj., kapitalisticki odnos prema obrazovanju i kulturi je stoga sasvim neodrziv u smislu primarne funkcionalnosti koja se definise kao «podizanje obrazovnog i kultrunog nivoa drustva».
Jedna od osnovnih uloga Drzave ( bilo koje ) je da radi u korist gradjana koji u njoj zive, zato i postoji. Osnovni paramatri sistema vrednosti moraju da se ogledaju u obrazovnoj i kulturnoj politici koju ce Drzava da sprovodi, posto kroz sistem obrazovanja i kroz kulturnu politiku zapravo ostvarujemo ciljeve podizanja nivoa svesti svakog pojedinca i promene sistema vrednosti od profitnog ka humanistickom.
Jedini nacin na koji to moze da funkcionise, a da bude oslobodjeno zakonitosti profita, jeste da budzetska izdvajanja za obrazovanje i kulturu budu na mnogo visem nivou, sobzirom na znacaj koji imaju. Znacaj je neuporediv sa bilo cime, jer kroz politiku sistema obrazovanja i kulture formiramo nacin misljenja i milje u kome se odgajaju, razvijaju i rastu nove generacije isto koliko i menja misljenje postojecih. Dakle formira se osnovna platforma temeljnih vrednosti odredjenog drustva iz koje kasnije slede i sve ostale. Iz tog razloga je znacaj politike obrazovanja i kulture nemerljiv i neuporediv.
Shodno tome, budzetska izdvajanja moraju da prate projektovanu politiku i ne smeju da se oslanjaju na prihodovanje iz prodaje obrazovnih i kulturnih dobara.
Naravno da ce mnogi da ospore znacaj obrazovne i kulturne politike u odnosu prema ekonomskoj ili finansijskoj, no u svakom dubljem promisljanju, lako se i jednostavno dolazi do zakljucka da ni ekonomska ni finansijska politika ne mogu da se formiraju bez oslanjanja na temeljne sisteme vrednosti koje svako drustvo postavlja, kao i opste, humanisticke sisteme vrednosti.
Zakljucak, obrazovna i kulturna politika moraju da budu finansirani iz budzetskih izvora, a da svaki drugi prihod bude samo dodatni benefit, a ne osnova na koju se racuna u projekcijama.
To je jedini nacin da Drzava ( bilo koja ) efikasno sprovodi obrazovnu i kulturnu politiku koja formira bazicni drustveni sistem vrednosti, a on dalje, formira sve ostalo.
U tom smislu, Drzva i postoji da bi upravo to radila, definisala i sprovodila sistem vrednosti odredjenog drustva, stoga je nuzno i jedino realno da se obrazovna i kulturna politika finansiraju iz budzetskih izvora u potpunosti.

Ovo je samo vrlo krato i u jednom segmentu izneseno misljenje o nacinu finansiranja i znacaju kulturne i obrazovne politike.
Hvala Vam na strpljenju

 

Advertisements