Sudija
by vladimirgreblaher
Prilicno me je uznemirilo kada sam danas naisao na jedan od share-ova, pa otisao da pogledam pomenutu stranicu. Sa jedne strane, sasvim je sigurno da mi je prvo pala na pamet moja 15-to godisnja kcerka, sa kojom, iako zivi sa majkom, imam prilicno blizak i poverljiv odnos, i znam neke od njenih prica i dozivljaja koje cak i ne razume u potpunosti. To je sasvim u redu, ne treba da razume bas sve u tim godinama.
Sa druge strane, odmah sam se setio svih prijateljica, drugarica i poznanica koje su prezivele silovanje ili pokusaj istog, a onda i, zapravo svih zena koje poznajem, koje su na neiki nacin bile maltretirane od strane frustriranih muzjaka.
Na kraju, taj jezivi osecaj nemoci da se odbranis od idiota koji sebi daje za pravo da se bavi tvojim zivotom. To smo svi prosli.
Na sve to, dodatni element koji uliva laganu jezu jeste element „pravedne kazne“, koji provejava kroz stupidne recenice opisa i poziva na kolektivno „kaznjavanje nemoralnih jebulja“. Sve u ime zastite samih tih „jebulja“, sve u ime „osvescivanja putem kazne“. Nisam samo uspeo da shvatim da li treba da „osveste“ koliko zapravo „zude za nedojebanim i frustriranim „muzjacima““ patrijarhalno spcenog mozga ili da treba da se zasticuju od istih na sve moguce i dostupne nacine.
On opusteno daje sebi za pravo da u ime svog patrijarhalnog nemorala donosi sud, presudjuje i kaznjava.
U kojoj meri se to razlikuje od realnog silovanja? Osim samog fizickog cina nasilja, svi ostali elementi su isti: uznemirenje, strah, osecaj nezasticenosti i ranjivosti, trauma. Na isti nacin na koji svaki silovatelj pravda svoje nedelo, za ovo se nalazi opravdanje u „sama je to trazila“ korpusu i u tome da preovladjujuci drustveni moral to dozvoljava, cak i odobrava.
Momentalno mi se otvara pitanje koliko se ovakva agresija ogleda na svakom koraku i koliko zapravo drustvo i sistem vrednosti koje isto zastupa, pociva na fasistickoj ideji jezgra moralnih normi patrijarhalno-pravoslavno-nacionalistickog opusa? Sudeci po ovome, u potpunosti i pitanje je samo sta ide dalje. Na zalost, zene su zgodna i osetoljiva meta oduvek, verovatno je to jedan od razloga zasto se prvo frustracija i uskoumnost okrece protiv njih, nakon toga dolaze manjine, kako rasne, tako nacionalne i seksualne, pa dugokosi, pa oni sa mindjusama, pa oni koji misle bilo sta drugacije. Postavljanje sopstvenih frustracija za pravila ponasanja i zivota, primoravanje drugih da ih se pridrzavaju, jeste prag totalitaristickog, fasistickog drustva i iskreno se plasim da se to vec u velikoj meri otrglo bilo kakvoj kontroli. Podrzavano od strane medija, propagirano na svakom cosku, ne sankcionisano, precutno i glasno odobravanje od strane tzv. institucija, samo nas vodi u sve dublju drustvenu krizu.
Kao pripadnik bele rase, muskog pola, mogu da kazem da sam do nekle svestan koliko je to privilegovan polozaj u drustvu. Pokusao sam da zamislim da sam zena, romskog porekla i kako bi moj zivot izgledao. Prilicno zastrasujuce. No, na taj nacin barem do nekle covek postane svestan u kom su polozaju neki drugi ljudi oko njega.
Ako hocemo da se bavimo demokratijom, to ne znaci diktaturu vecine, jer to je upravo ovo cime se bavi ova stranica, nego znaci zastitu manjine od vecine, znaci vodjenje racuna o tome da se niko ne oseca ugrozeno, marginalizovano i uplaseno. Znaci empatiju koju nase drustvo ne poseduje.
Zato me je ova stranica uznemirila u toj meri i zelim da je tretiram kao protivzakonitu, sve i ako pozitivni zakonski propisi govore drugacije. Ne smemo da im dozvolimo da govore drugacije.
zovitemeishmael 